Ne mogu više, ne vidim staze
Mrak je sve gušći a jutro ne vredi
I sunce i zvezde na anđele paze
Da umremo tiho u jadu i bedi

Svake noći sa suzom i strahom
Svaka molitva sa bolom za san
Zid do zida, nečujnim dahom
Uz krike čekamo svoj novi dan

M.S.

 

Stvorio sam te u svojoj glavi

Da bi me neko podigao kada klonem

Jer nije bilo nikoga na ovom brodu

I kada plovim i kada tonem

Izvajao sam te od snova,

Od mašte, sećanja i želja

Za sve svoje tuge

Za sve pobede, pesme i veselja

Mogao sam da ti kažem

Da te želim  uvek kada ostanem sam

Da glasno ćutim sa tobom

Onako kako najbolje umem i znam

A sada još tren ostaje malena

Dok zavesa ne krene dole

Montmartre odjekuje muzikom

Za one što su umeli da se vole