Молитва на твојим уснама црвеним

суши се као вода на твоме телу

Чедно желиш да маљем удариш дрвеним

по срцу, а да крв видиш хладну и белу

Каква бурлеска да анђео останеш

Са остацима меса на својим зубима

И на небеске песме прва востанеш

Док опрост дајеш грешнима и грубима

Рај ти се сада чини на дохват руке

Успела си да превариш и просјаке и деспоте

Већ слушаш химне и умилне звуке

А поклон је… да поново живиш... али... њихове животе…

Кад размислиш. и није морао неко много да те пожели

Чак у већини тако се збило
Да би ти дошао на овај свет

Дан неки се десио и било што било

И већина живота у некаквом трагању прође

К’о твоји се мостови сами руше

К’о ти нешто сањаш и машташ 

К’о ти немаш среће а имаш душе

Ал’ небеса једном поделе карте

И неко у теби смисао нађе

Све лепоте живота посвети теби

Док ти бежиш и бежиш к'о лопов после крађе…

Негде далеко сан свој испијаш
К’о отров на који си постала имуна
Свенуле латице ружем прекриваш
На цвећу злата, свиле и лимуна

И свеке ноћи украдеш звезду
Од неба само за тебе затворену
И ставиш у кутију малу, скривену,
Од страха и сете у осмех претворену

А кад’ тишина дође, побегнеш крадом
У наше улице, погледе, руке
У наше олује, ветрове, мора,
У наше обале и наше луке…