Када сте данас улицама ишли

Колико дечијих погледа нисте видели

Важно је било да кући сте сишли

И неком се Ви баш такви свидели

Неком у стварном или нестварном свету

Подигли сте прст или поглед на горе

А не видесте свет у самоизабраном гету

Што нема реку, ни поља, ни море

На бинарне бројке, Ваш плач се своди

На дирци је туга и осмех и страст

Велики Брат вам поруке преводи

За љубав, за срећу, за домовину, за част

Побећи од суза дечака што проси

Побећи од среће, љубави, туге

Где није хладно кад’ трчите боси

Где нема неба, где нема дуге…

Елеонора…

Елеонора је одрасла у радничким становима

Са старим, пожутелим завесама на прозору

Тај део града су звали “Железничка колонија са јаблановима"

И ту су се изгладнели пси ноћу кретали у чопору

А Елеонора је писала песме

Елеонора је писала песме

И гледала у прелепу мушкатлу у конзерви од жутог метала

Која је некако у инат свима расла у диму

Oпушци, кости, смеће… а она је цветала

Као да жели да буде најлепша за последњу риму
Елеонора је сањала

Елеонора је сањала

Да једном оде, у светлости града у долини

На сцени, уз славу да све слуди својим прекрасним делом

И док је прате познати титраји на мандолини

У вечност уђе владајућ’ анђелима или борделом
Елеонора краљица долина

Елеонора је данас  краљица долина

Кроз њене прескупе вртове само неки топао ветар дува

Мада понекад од света побегне као да нешто крије

А све оне песме тек један човек у предграђу животом чува

И ако их нико други никада прочитао није